Luksacija zgloba ramena
Zglob
ramena (articulatio humeri) predstavlja spoj gornjeg okrajka ramene
kosti (humerus) i lopatice (scapula). Zglobne površine su na gornjem
okrajku ramene kosti: glava (caput humeri) i na spoljašnjem uglu
lopatice: čašična jama (cavitas glenoidalis). Oko čašične jame nalazi se
vezivno-hrskavičavi prsten: čašična usna (labrum glenoidale) koja
proširuje i produbljuje zglobnu površinu. Fibroznu opnu zglobne čahure
(kapsule) pojačavaju ligamentarne veze: lig. coracohumerale i ligg.
glenohumeralia. Zglob ramena je najpokretljiviji zglob čovečijeg tela.
Pokreti u ovom zglobu su: pregibanje (flexio), opružanje (extensio),
odvođenje (abductio), privođenje (adductio), unutrašnje obrtanje
(uvrtanje) i spoljašnje obrtanje (izvrtanje). Povezivanjem većine
navedenih pokreta moguće je i kružno kretanje u zglobu ramena
(circumductio).
Uzrok nastanka
Iščašenje
ramena može da bude prouzrokovano dejstvom direktne ili indirektne
sile. Kao posledica direktne traume, usled jakog udarca na spoljni i
posterolateralni, tj. zadnje-spoljašnji deo ramena, može da dođe do
dislokacije ramenog zgloba. Takođe, do ove povrede može doći i usled
indirektne traume, tj. pada na opruženu i abduciranu ruku. Ukoliko ruka
ostane ”zaglavljena”, a telo nastavi da se kreće unapred, ogromna sila
se vrši na zglob ramena. Ova sila može dovesti do toga da glava humerusa
(caput humeri) sklizne iz čašične jame, čime nastaje dislokacija
ramena. U sportovima koji podrazumevaju ponavljane pokrete u zglobu
ramena iznad glave ili pokrete bacanja (plivanje, odbojka, bejzbol…)
ovakva vrsta povrede veoma je česta. Učestalo istezanje zglobne kapsule i
ligamenata u dužem vremenskom periodu čini zglob ramena sve
nestabilnijim, pa su iščašenja češća.
Klinička slika
Prema
pravcu dislokacije glave humerusa (ramene kosti) i njene pozicije koju
ona zauzima posle iščašenja, iščašenja mogu biti prednja, gornja, donja i
zadnja. Prednja iščašenja ramena su najčešća i čine preko 95% svih
iščašenja ramenog zgloba.
U
trenutku povrede javlja se jak bol sa prednje strane ramena. Povređeni
zauzima specifičan položaj – pridržava povređenu ruku i nije u stanju da
je pomera, rame je spušteno, a glava nagnuta na povređenu stranu.
Takođe, vrlo često povređeni sportisti prijavljuju da su osetili kako im
je rame ”iskočilo”. Predeo povređenog ramena gubi normalnu
konfiguraciju. Dobija se utisak da je lateralna (spoljašnja) strana
ramena ”odsečena kao sekirom”. Usled dislokacije ramena, sama kapsula
zgloba i ligamenti su istegnuti i/ili delimično ili potpuno iskidani.
Može doći i do odvajanja labruma, tj. čašične usne od čašične jame. U
slučaju prednje luksacije ramena, česte su povrede neurovaskularnih
elemenata, kao i vlakana okolnih mišića i ligamenata koji omogućavaju
izvođenje pokreta u zglobu ramena.
Lečenje dislokacije ramena
Inicijalni
tretman kod dislokacije ramena je vraćanje glave humerusa u čašičnu
jamu (repozicija ramena). ”Nameštanje” ramena može biti urađeno i na
samom terenu od strane ISKUSNOG timskog doktora ili
fizioterapeuta. Nameštanje luksiranog ramena od strane neiskusnog lica
može imati ”više štete nego koristi” jer se pri nestručnom reponiranju
mogu oštetiti neurovaskularni elementi u predelu samog zgloba. Ukoliko
repozicija nije moguća na samom terenu, sportistu treba hitno odvesti u
odgovarajuću ustanovu, jer spazam (grč) mišića ramena koji nastaje usled
ičščašenja dodatno pojačava bol i samim tim otežava nameštanje ramena. U
većem broju slučajeva, repozicija ramena se obavlja bez anestetika i uz
vrlo malo diskomfora za povređenu osobu,uz prethodnu rendgen
dijagnostiku pomoću koje se dobija uvid u tip dislokacije i eventualno
oštećenje neke od struktura u predelu zgloba ramena. Takođe, mnogi
sportisti koji su imali ponavljanja iščašenja ramena vrlo često sami
nauče kako da vrate rame na svoje mesto.
Нема коментара:
Постави коментар